KARCINOM DOJKE
Iako se karcinom dojke javlja pretežno kod žena posle
četrdesete godine života, mlađe žene u drugoj deceniji,
pa i devojke u pubertetu takođe mogu da dobiju
karcinom dojke.
Pregled dojki kod lekara
preporučuje se jednom godišnje. Za žene koje su u porodici imale ili imaju
karcinom dojke, pregled je potrebno obaviti jednom u šest meseci.
Preporučuje se da se sa pregledima počne još u dvadesetoj godini
života. Takođe se preporučuje samopregled dojki jednom mesečno,
kako bi se žene upoznale sa strukturom i izgledom svojih dojki.
Šta je karcinom dojke?
Karcinom dojke se javlja kad ćelije dojke izgube karakteristike
zdravih ćelija i počnu da
rastu i da
se dele bez kontrole. Kada se grupa
ovih ćelija objedini, nastaje trodimenzionalna struktura, čvor tj. tumor.
Tumori mogu biti
benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni). Benigni tumori
se ne šire i obično ne predstavljaju opasnost po život.
Maligni tumori rastu, šire
se po organizmu i predstavljaju opasnost za život
pacijentkinje.
Kada maligne ćelije napuste dojke i
nasele se po drugim delovima tela, onda se formiraju
metastaze. Šanse za uspešno lečenje, tada su znatno
umanjene.
Velika većina
karcinoma dojke javlja se kod žena,
ali i
muškarci mogu da dobiju karcinom
dojki. Odnos između broja
muškaraca i žena koje dobijaju
karcinom dojke je 1:100.
Hormoni i karcinom dojke.
Ženski polni hormoni igraju
ulogu u razvoju karcinoma dojke. Estrogen, hormon koji se stvara u jajnicima između ostalog ima ulogu u formiranju
ženskih telesnih odlika, uključujući i rast dojki.
Povišeni nivoi estrogena povezani su sa rizikom za nastanak karcinoma
dojke.
O tkivu
dojke.
Za razumevanje
nastanka i tipova karcinoma dojke, važno je
upoznati se sa
tkivom dojke. Razlikuju se sledeće strukture:
Lobulusi:
mlečne žlezde.
Duktusi: kanalići koji povezuju lobule i bradavicu.
Stroma: masno tkivo i
ligamenti koji pokrivaju duktuse, krvne i limfne
sudove.
Shematski prikaz
dojke
Karcinom dojke često se opisuje u odnosu na
tkivo iz kog potiče i na stepen
raširenosti. Skoro svi karcinomi dojke su klasifikovani
kao adenokarcinomi, tumori koji potiču
iz žlezdanog tkiva. Adenokarcinomi dojke potiču iz duktusa – dukatlni
karcinomi ili
iz lobula – lobularni
karcinomi.
Koji su faktori rizika za nastanak
karcinoma dojke?
Uzrast.
Rizik za
nastanak karcinoma dojke raste sa godinama života.
Genetska osnova. Postoji značajno
veća verovatnoća da će žene koje su nasledile mutaciju u u
jednom od dva gena povezana sa nastankom karcinoma dojke (BRCA1 ili BRCA2) dobiti
karcinom dojke. Između 50 i 60% žena koje su nasledile jednu od ovih
mutacija razviće karcinom dojke pre 70. godine života. Nasleđene
mutacije u drugim genima, kao npr. p53, takođe su udružene nastankom
karcinoma dojke.
Pozitivna lična
anamneza. Postoji 3-4 puta veća verovatnoća da će
pacijentkinja koja je imala karcinom
dojke, razviti ponovo karcinom dojke, na drugoj
lokalizaciji.
Pozitivna porodična
anamneza. Ukoliko majka, sestra ili
kćerka ima karcinom dojke,
rizik
za nastanak karcinoma dojke je dvostruko veći. Ukoliko je karcinom dojke
prisutan kod dve osobe u bliskom srodstvu, rizik za nastanak karcinoma dojke je
pet puta veći. Zračenje. Izlaganje grudi visokoj dozi
zračenja zbog terapije drugih bolesti, takođe povećava rizik za nastanak karcinoma
dojke.
Menstrualni
ciklus. Rana pojava
prve menstruacije (pre 12. godine života), kao i kasna
menopauza (posle 50. godine života), faktori su rizika
za nastanak karcinoma dojke. Ovaj faktor rizika,
zajedno sa
upotrebom hormona dovodi do dužeg izlaganja žene dejstvu estrogena/progesterona.
Žene koje nisu rađale. Žene koje nisu rađale,
kao i žene
koje su prvi
put rađale posle 30. godine života,
takođe su u riziku za nastanak
karcinoma dojki. Studije takođe pokazuju da dojenje
smanjuje rizik od nastanka
karcinoma dojke.
Alkohol. Konzumiranje
dva ili
više alkoholnih pića dnevno, povezano je sa
1.5 puta većim rizikom za nastanak
karcinoma dojki.
Gojaznost. Žene koje
postanu gojazne kao odrasle, naročito
posle menopauze u većem su riziku
za nastanak karcinoma dojke.
U telu
žene, masno tkivo može da konvertuje hormone u estrogene.
Pušenje. Duvan takođe
povećava rizik za nastanak karcinoma
dojke.
Izbegavajući faktore rizika koji se mogu izbegavati, promenom načina života i promenom
navika, žene mlađeg uzrasta smanjiće mogućnost nastanka karcinoma dojke.
Saveti za prevenciju.
Ishrana bi trebalo
da bude balansirana,
da sadrži namirnice sa
niskim sadržajem masti, voće i povrće.
U
zemljama u kojima žene u svojoj ishrani unose malo masti, učestalost
karcinoma dojki je znatno manja nego u zemljama u kojima žene unose dosta masti
u ishrani. Smanjenje unosa masti u svakodnevnoj ishrani, jedan je od koraka ka
preveniranju nastanka karcinoma dojke.
Ishrana bogata voćem i
povrćem obezbeđuje unos vitamina i antioksidansa, koji preveniraju
nastanak maligniteta uopšte. Zrna soje i proizvodi od soje sadrže izoflavone,
koji mogu da blokiraju estrogenske receptore i tako deluju protektivno. Vlakna,
žitarice i hleb sa celim zrnima, takođe imaju protketivnu ulogu. Mono-nezasićena
ulja kao što je maslinovo, zdravija su od poli-nezasićenih ulja i
trans-masnih kiselina. Poli-nezasićena ulja suncokreta i kukuruza i
proizvodi sa trans-masnim kiselinama, kao što je margarin povećavaju rizik
za nastanak karcinoma. Ograničiti konzumiranje alkohola. Žene koje dnevno
unose dva ili više alkoholnih pića, imaju 1.5 puta veći rizik za
nastanak karcinoma dojke. Umerena dnevna fizička aktivnost smanjuje rizik
za nastanak karcinoma dojki. Naročito se preporučuje gojaznim ženama,
da uz saglasnost lekara počnu program fizičke aktivnosti, uz
korigovanu ishranu.
Rano otkrivanje spašava život.
Karcinom dojke je u Onkološkom
dispanzeru u Pančevu 2003. godine bio prvi po broju registrovanih
pacijentkinja. U svetu, karcinom dojke je najučestaliji među
karcinomima kod žena. Karcinom dojke je drugi vodeći uzrok smrti kod žena
u SAD-u. Tokom devedesetih, stopa smrtnosti od raka dojke smanjila se u SAD-u
zbog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke i zbog novih modaliteta
lečenja. Redovni samopregled dojki, redovni pregled kod lekara, UZ pregled
dojki, kao i mamografija pomažu da se otkrije bolest u ranoj fazi. Kada je
karcinom dojke otkriven u ranoj fazi, stopa petogodišnjeg preživljavanja je
skoro 97%.
Samopregled dojki.
Samopregled dojki, trebalo bi da postane
navika još od kasnog
puberteta.
Svaka žena bi trebalo da bude
upoznata sa prednostima i ograničenjima samopregleda. Neophodno je da žena
zna kako da pregleda svoje dojke i da nauči da prepozna uobičajene
strukture dojke, kako bi u slučaju formiranja trodimenzionalne promene
mogla da na vreme reaguje u slučaju otkrivanja čvora, otoka pazušne
jame, izmenjene kože dojki, bolnih i uvučenih bradavica, crvenila i
iscetka iz dojki.
Najbolje vreme za samopregled
dojki kod žena u generativnom periodu je po završetku mentruacije. Kako dojke reaguju u toku ciklusa, potrebno
je da se samopregled radi uvek u istoj fazi,
tj. preporučuje
se samopregled dojki desetog dana od
menstualnog ciklusa.
Kako se obavlja samopregled dojki?
Izuzetno je značajno da se
žene upoznaju sa strukturom svojih dojki, kako bi bolje prepoznale promenu u
dojkama. Ukoliko se uoči promena u vidu pojave trodimenzionalne strukture,
čvora, iritacije kože, bola u bradavici ili uvlačenja bradavice,
crvenila ili ožiljka na bradavici ili koži dojke ili pojava iscetka iz dojke,
odlazak kod lekara je neodložan. To naravno ne mora da znači da će
uočena pojava biti karcinom, što u velikom broju pacijentkinja nije
slučaj.
Samopregled
dojke
Samopregled dojki se obavlja na
sledeći način. Lezite na leđa i stavite desnu ruku ispod
potiljka. Pregled se obavlja dok ležite. Jagodicama tri srednja prsta leve ruke kružnim pokretima opipavajte dojku
u potrazi za čvorom. Koristite tri različite jačine pritiska
kako bi ste osetili strukturu tkiva dojke. Blagim dodirom opipavajte tkivo u
potkožnom delu. Srednjom jačinom osetićete prisustvo promena u nešto
dubljem sloju, a nešto jačim pritiskom, osetićete strukture bliže
grudnom košu. Dojku pregledajte od gore na dole (u vertikalnoj osovini), tako
što ćete samopregled početi u spoljašnjem delu, u blizini pazušne
jame. Obavezno pregledajte celu dojku. Ponovite isto tako i pregled leve dojke. Dok stojite ispred
ogledala, sa rukama na kukovima, posmatrajte dojke kako biste uočili
promene u obliku, veličini ili konturama. Pregledajte i pazušne jame sa
blago uzdignutom rukom, kako biste osetili strukture pazušne jame.
Klinički pregled dojki.
Kontrolni pregledi dojki
obavljaju se jednom godišnje, a kod žena sa pozitivnom porodičnom
anamnezom, dva puta godišnje. Tokom kliničkog pregleda, lekar će
pregledati dojke, inspekcijom će utvrditi da li postoje spoljašnje
promene, palpacijom će ispitati promene strukturi tkiva, tj. da li postoji
novonastala promena – čvor ili drugi znaci nastanka tumora u dojci.
Pregled takođe podrazumeva i pregled pazušnih jama i limfnih žlezda.
Mamografija.
Mamogram je rentgenski snimak dojki, koji predstavlja
crno-beli snimak strukture dojke načinjen na
filmu. Mamografija se koristi u dijagnostičke svrhe, kako bi se postavila dijagnoza kod žena sa simptomima, ali i kao
metoda za rano otkrivanje i praćenje kod žena koje
nemaju nikakve simptome. Prilikom izvođenja mamografije,
dojke su pritisnute kako bi tkivo bilo dostupno
za što bolju
analizu. Ovaj pregled nije mnogo
komforan za žene, ali
traje svega nekoliko sekundi. Celokupna procedura izvođenja mamografije traje oko 20 minuta.
Shematski prikaz pregleda Mamogram - rentgenski snimak dojke
Za žene u generativnom periodu, najbolje vreme za izvođenje mamografije je nedelju dana
nakon ciklusa, kada su dojke
manje osetljive. Ukoliko je već
ranije rađena mamografija, sve prethodne snimke i opise snimaka
potrebno je poneti sa
sobom. Kod mamografija rađenih u cilju praćenja i ranog otkrivanja,
dakle prevencije, radiolozi interpretiraju nalaz u smislu pronalaženja promena u dojkama kao što
su kalcifikacije i trodimenzionalne promene koje su
suviše male da bi se otkrile samopregledom ili kliničkim
pregledom. Kalcifikacije su sitne nakupine
minerala, koje na snimku
izgledaju kao tačkice bele boje. One označavaju promene unutar tkiva dojke i
mogu biti znak za dobroćudne
promene ali
i za maligne
promene. Čvorovi unutar dojki mogu
da se uoče sa kalcifikacijama. Veliki broj promena
budu ciste – kolekcije sa
tečnim sadržajem unutar tkiva dojke.
Da bi se ustanovilo da li je promena cistična, uvodi se
ultrazvučna dijagnostika.
UZ dijagnostika – Cysta simplex
mammae
Mamografija je važna za
rano otkrivanje karcinoma dojke jer otkriva znake
bolesti pre nego što ih je
moguće otkriti pregledom. Kako učestalost
pojave karcinoma dojke raste sa godinama života, sve žene
bi trebalo da oko četrdesete godine života urade
baznu mamografiju, koja bi služila za poređenje sa snimcima koji
će tek biti načinjeni u periodu praćenja.
Ultrazvuk.
Ultrazvučna dijagnostika
bazira se na
prolasku zvučnih talasa visoke frekvence
kroz strukture dojke. Njihova vizuelizacija je na monitoru. Ultrazvuk se koristi kao dijagnostička metoda kojom se može razgraničiti da li je
promena solidna struktura ili
je ispunjeena tečnim sadržajem, kao što je
npr. cista.
Ultrazvuk se takođe koristi i za preciznu
biospiju, tj. uzimanje uzorka tkiva dojke.
Koji su simptomi karcinoma dojke?
Najčešći znak karcinoma dojke je trodimenzionalna tvorevina,
tj.
čvor u tkivu dojke. Prilikom
samopregleda, potrebno je obratiti pažnju
na sledeće:
-
Prisustvo čvora ili
zadebljanja,
-
Oticanje dojki, crevnilo,
osetljivost,
-
Promena u boji i obliku bradavice,
-
Bol u predelu bradavice, iscedak,
ožiljak
ili uvlačenje,
-
Prisustvo čvora u pazušnoj jami.
Znaci na koje bi posebno trebalo da obratite pažnju:
PRISUSTVO TRODIMENZIONALNE PROMENE, TJ. ČVORA
U DOJCI !
PROMENE NA KOŽI U VIDU ZADEBLJANJA ILI
PROMENA BOJE ILI TEKSTURE KOŽE !
PROMENE U IZGLEDU I OBLIKU BRADAVICE, UVLAČENJE
BRADAVICE !
ISCEDAK IZ BRADAVICE, NAROČITO KRVAV ISCEDAK !
