PORAST BROJA OBOLELIH OD MALIGNIH BOLESTI – GLOBALNI PROBLEM

Stope rasta broja obolelih od malignih bolesti su u porastu za 50% i očekuje se 15 miliona novih slučajeva do 2020. godine. Izveštaj Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) o malignitetima “The Cancer Report”, jasno ukazuje na to da bi prestankom pušenja, pravilnom ishranom i tretmanom infekcija jedna trećina malignih bolesti bila prevenirana, a druga trećina mogla bi da se izleči.

Od ukupnog broja umrlih u svetu 2000. godine, 12% ljudi, umrlo je od malignih bolesti. Navodi se da je 2000.god. 5,3 miliona muškaraca i 4,7 miliona žena dobilo malignu bolest, dok je 6,2 miliona ljudi iste godine umrlo od malignih bolesti. Maligne bolesti postale su značajan zdravstveni problem u zemljama u razvoju.

Podaci ukazuju i na to da je u 20. veku oko 100 miliona ljudi širom sveta umrlo od posledica obolenja koja su u vezi sa upotrebom duvana. Smanjenje upotrebe duvana, prestanak pušenja je faktor rizika koji direktno zavisi od osobe koja je pušač – da li će svoje zdravlje ugrožavati i povećavati rizik za nastanak karcinoma ili ne.

Promena u načinu života i ishrane takođe je značajna mera prevencije. Ishrana bogata voćem i povrćem i fizička aktivnost, takođe predstavljaju mere za prevenciju nastanka maligniteta.

Rano otkrivanje screening-om tj. pretragom, naročito u slučaju karcinoma grlića materice i karcinoma dojke, dovodi do uspešnog lečenja.

Podaci koji ukazuju na dramatičan porast broja obolelih od malignih bolesti sa 10 miliona registrovanih 2000. godine na 15 miliona, koliko se očekuje da će biti registrovano 2020. godine, pretežno je posledica starenja stanovništva u razvijenim i zemljama u razvoju, kao i upotrebe duvana i načina života.

Upravo prevencija po pitanju ova dva faktora ima poseban značaj jer je 43% umrlih od maligniteta 2000. godine tj. 2.7 miliona ljudi, kao i 40% registrovanih novih slučajeva tj. 4 miliona ljudi godišnje koji obole, obolelo tj. umrlo od posledica neadekvatnog načina života i upotrebe duvana. Upotreba duvana ostaje najznačajniji faktor rizika koji zavisi od volje svakog pojedinca. Jedna četvrtina pušača umire u starosnoj grupi od 35. – 69. godine života. Pušači imaju 20 – 30 puta veći relativni rizik za nastanak raka pluća od nepušača. U zemljama sa velikim brojem pušača, naročito gde žene upotrebljavaju duvan u periodu zrelosti, skoro 90% karcinoma pluća i kod muškaraca i kod žena može se pripisati pušenju. U slučaju raka mokraćne bešike i bubrega, relativni rizik je 5 – 6 puta veći, što znači da je više od 50% slučajeva nastalo upravo zbog upotrebe duvana. Relativni rizik za malignitete usne duplje, ždrela, kao i za skvamozni karcinom jednjaka je veći od 6 puta, a za karcinom pankreasa 3 – 4 puta. Ove procene rizika su veće nego ranije utvrđene, a relativni rizik za nastanak maligniteta drugih lokalizacija je 2 – 3 puta veći, a podrazumeva malignitete želuca, jetre, grlića materice, bubrega, nosne šupljine i sinusa, jednjaka, kao i mijeloidnu leukemiju.

Pasivno pušenje takođe izaziva rak pluća u 20%. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO), posebno upozorava da je zabrinjavajuće korišćenje duvana u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u drugim zemljama u razvoju i zemljama koje su od nedavno postale industrijski razvijene. Trend da sve mlađa populacija počinje da puši, predstavlja značajan rizik za zdravlje u predstojećem periodu. Iako je najbolje ni ne otpočinjati sa pušenjem, epidemiološki podaci ukazuju na ogromnu prednost u slučaju odvikavanja od pušenja. Najveće smanjenje broja umrlih od maligniteta u periodu od nekoliko narednih decenija biće usled prestanka pušenja. Najbolji rezultati se postižu ukoliko se prekine sa pušenjem u ranim tridesetim godinama života, ali značajno smanjenje rizika od preko 60% je postignuto čak i kada se pušenje prekine posle 50. godine života.

U zemljama u razvoju, skoro 23% maligniteta je uzrokovano infektivnim agensima – hepatitis B i C virus kod karcinoma jetre, humani papiloma virusi (HPV) kod karcinoma grlića materice i karcinoma analne i genitalne regije; Helicobacter pylori kod malignih tumora želuca. U razvijenim zemljama, maligniteti izazvani hroničnim infekcijama iznose svega 8% svih maligniteta. Ova diskrepanca je posledica rašrenosti karcinoma grlića materice. Mogućnost ranog otkrivanja, rane citološke detekcije pomoću Papa Nikolau testa, dovela je do drastičnog smanjenja mortaliteta u razvijenim zemljama, dok je u regionima kao što je Centralna Amerika, jugoistična Afrika i Indija učestalost nastanka ovog maligniteta još uvek visoka. Više od 80% svih karcinoma grlića materice javlja se u zemljama u razvoju. U periodu od 3 – 5 godina, očekuje se početak korišćenja vakcine protiv humanog papiloma virusa. Što se tiče nastanka karcinoma gastrointestinalnog trakta, hronično oštećenje tkiva, nekroza i regeneracija nose povećan rizik za nastanak karcinoma npr. konzumiranje vrućih napitaka, gastroezofagealni refluks, hronični gastritis usled prisustva H. Pylori, Kronova bolest i ulcerozni kolitis.

U razvijenim zemljama, verovatnoća da će se dijagnostikovati karcinom je dva puta veća nego u zemljama u razvoju. U zemljama u razvoju, 80% pacijenata je već u odmakloj fazi bolesti kada je dijagnoza postavljena.

Glavno opterećenje za nastanak raka je rani početak korišćenja duvana, rano izlaganje kancerogenim materijama iz radne sredine, tzv. “zapadni” način ishrane i života. Rak je smatran bolešću zapadne civilizacije, ali više od 50% obolelih i umrlih, javlja se u zemljama u razvoju. Prvi put se dešava da rak postaje glavni zdravstveni problem zemalja u razvoju. Tzv. “zapadni” način života, sinonim je za ishranu koja podrazumeva unošenje velikog broja kalorija, koja je bogata mastima, ugljenim hidratima i proteinima životnjskog porekla, uz slabu fizičku aktivnost, što vodi energetskom disbalansu i stanjima i bolestima kao što je gojaznost, dijabetes, kardiovaskularna obolenja, arterijska hipertenzija i rak. Maligniteti tipični za društva sa takvim načinom života su: karcinom dojke, karcinom debelog creva, karcinom materice, žučne kese, bubrega i adenokarcinom jednjaka. Karcinom prostate, takođe je usko povezan sa ovakvim načinom života. Ne postoji ni jedan region u svetu gde je visoka učestalost karcinoma dojke, a da istovremeno nije povećana i učestalost raka debelog creva.

Gojaznost poprima razmere epidemije, a predstavlja hronični energetski disbalans i nezavisni prediktor povećanog rizika za nastanak karcinoma, naročito karcinoma endometrijuma, bubrega i žučne kese.

Karcinom želuca jedan je od maligniteta koji se najučestalije javljaju u svetu, sa 870 000 slučajeva svake godine i 650 000 smrtnih ishoda. Oko 60% slučajeva javlja se u zemljama u razvoju, sa najvećom incidencom u istočnoj Aziji, regionu Anda u južnoj Americi i istočnoj Evropi. Karcinom želuca je međutim u opadanju, u nekim regionima čak i u drastičnom padu. U Švajcarskoj i susednim evropskim državama, mortalitet je opao za 60% unutar jedne generacije. Ukoliko se ovaj trend zadrži, karcinom želuca mogao bi da bude svrstan u retke bolesti u nekim regionima u narednih 30 godina. Smanjenje stope incidence i stope mortaliteta je naročito impresivno u severnoj Evropi, npr. na Islandu. Među populacijom koja koristi usoljenu hranu npr. stanovnici Portugalije, Brazila, Japana i Koreje, učestalost karcinoma želuca i dalje je visoka, iako je počela da opada.

Epidemiološke studije ukazuju da voće i povrće u ishrani mogu da smanje rizik od nastanka maligniteta epitelnog porekla, uključujući karcinom grla, ždrela, pluća, jednjaka, želuca, debelog creva i grlića materice. Rezultati istraživanja koje je dao EPIC – European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition, pokazuju da dnevni unos voća i povrća od 500g smanjuje incidencu maligniteta digestivnog trakta do 25%. U izveštaju se takođe preporučuje da bi mnoge zemlje trebalo da promovišu domaće proizvedeno voće i povrće u ishrani, kao i odricanje tzv. “zapadnog” načina ishrane.

Rano otkrivanje, pokazalo se kao najbolja strategija u primarnoj prevenciji. Najbolja prevencija ostaje izbegavanje faktora rizika – duvana, industrijskih kancerogena i dr. Postoji jasan dokaz da je pad stope mortaliteta uočen u pojedinim državama, posledica upravo ranog otkrivanja. Zasluga za to pirpada ne samo primeni savremenih dijagnostičkih metoda – mamografija, nuklearna magnetna rezonanca ili kompjuterizivana tomografija, već i obrazovnim programima koji upoznaju stanovništvo sa ranim znacima pojave maligniteta. Najuspešnija je do sada bila rana detekcija karcinoma grlića materice i dojke. Rezultati IARC-a (Svetsko Udruženje za Istraživanje o Raku), upućuju da screening – pretraga raka dojke upotrebom mamografije može da smanji mortalitet za 25 – 30% u uslovima istraživanja, a da nacionalni programi mogu da dovedu do smanjenja od 20%. Postoje takođe dokazi o screening –u tj. pretrazi u vezi sa karcinomom prostate, u smislu procene nivoa PSA u krvi. Kolonoskopija u slučaju karcinoma debelog creva, predstavlja zlatni standard, iako bi masovna primena sa ciljem pretrage zahtevala značajne resurse.

Rak pluća, najučestaliji je u svetu. Otkrije se oko 1,2 miliona novih slučajeva godišnje. Sledi karcinom dojke sa preko milion novih slučajeva godišnje, rak debelog creva sa 940,000, rak želuca sa 870,000, jetre sa 560,000, grlića materice sa 470,000, jednjaka sa 410,000, glave i vrata sa 390,000, mokraćne bešike sa 330,000, non-Hodgkin-ovi limfomi – 290,000, leukemija 250,000, rak prostate i testisa 250,000, pankreasa 216,000, jajnika 190,000, bubrega 190,000, endometrijuma 188,000, maligniteti nervnog sistema 175,000, melanom 133,000, maligniteti štitaste žlezde 123,000, ždrela 65,000 i Hodgkin-ov limfom 62,000.

Lokalizacija/vrsta maligniteta	Procena broja obolelih godišnje
Rak pluća	1,200,000
Rak dojke	1,000,000
Rak debelog creva	940,000
Rak želuca	870,000
Rak jetre	560,000
Rak grlića materice	470,000
Rak jednjaka	410,000
Tumori glave i vrata	390,000
Rak mokraćne bešike	330,000
Non-Hodgkin limfom	290,000
Leukemija	250,000
Rak prostate i testisa	250,000
Rak pankreasa	216,000
Rak jajnika	190,000
Rak bubrega	190,000
Rak endometrijuma	188,000
Maligne bolesti nervnog sistema	175,000
Melanom	133,000
Rak štitaste žlezde	123,000
Rak ždrela	65,000
Hodgkin-ov limfom	62,000

Od raka pluća godišnje umre 17.8% od ukupnog broja svih umrlih od malignih bolesti. Od raka želuca umre 10.4%, a od raka jetre 8.8%.

Industrijski razvijene zemlje imaju najveće incidence maligniteta: SAD, Italija, Australija, Nemačka, Holandija, Kanada i Francuska. Zemlje u razvoju imaju najnižu incidencu malignih bolesti: severna Afrika, južna i istočna Azija.

Od raka pluća oboli 900,00 muškaraca i 330,000 žena godišnje. Više od 80% muškaraca oboli od posledice upotrebe duvana. Kod žena, pušenje je odgovorno za 45% svih karcinoma pluća u svetu. U SAD-u i severnoj Evropi, pušenje je uzrok nastanka raka pluća kod 70% žena. Pre četrdesete godine života, incidenca raka pluća je relativno niska, a znatan porast je negde između 70. i 75. godine života. Porast broja žena obolelih od raka pluća predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. U zemljama severne Evrope, Danskoj i Islandu, broj žena sa karcinomom pluća je postao veći od broja muškaraca obolelih od iste bolesti usled upotrebe duvana. U pojedinim evropskim državama skoro 50% mladih žena su pušači. Ova činjenica predstavlja značajan zdravstveni problem u narednim decenijama.

Rak debelog creva se ređe javlja u zemljama u razvoju, ali je drugi malignitet po učestalosti u zemljama u naglom razvoju. Više od 940,000 novih slučajeva se registruje godišnje u svetu, a skoro 500,000 ljudi umre godišnje od iste bolesti. Glavni uzrok je ishrana bogata mastima, ugljenim hidratima i proteinima životinjskog porekla u kombinaciji sa slabom fizičkom aktivnošću. Epidemiološke studije ukazuju da bi se rizik od nastanka smanjio ukoliko se bi se u ishrani smanjila upotreba mesa, naročito prerađevina, a povećao unos voća i povrća.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije www.who.int

vrh strane