"Rak nije ni nova ni retka
bolest. Ovakve promene su nađene i na mumijama. Međutim, poslednjih
godina maligna obolenja predstavljaju jedan od vodećih problema u
zdravstvu. Konstatovano je da je pojava i širenje tumora sve češće,
ne samo zbog dijagnostike i manje učestalosti drugih obolenja, već da
ovaj broj zaista objektivno raste. To je svakako osnovni uzrok sve većeg
angažovanja u ovoj oblasti."
Akademik Prof. Dr. I.
Spužić
OPŠTI POJMOVI
Neoplazija doslovno znači
"nov rast", a sam pojam "tumor", prestavlja jedan od
znakova same bolesti – tj. samu trodimenzionalnu promenu. Izvorno, latinsko
značenje reči "tumor" je oteklina. Nauka koja izučava
tumore – neoplazije tj. neoplazme, zove se onkologija, od grčkog
"onkos" što znači tumor ili izraslina. Kancer je zajednički
termin za sve maligne tumore. "Karcinom" je uži pojam i odnosi se na
maligne tumore epitelnog porekla.
"Nenormalno,
nesvrsishodno, nekontrolisano bujanje tkiva", deo je definicije
"neoplazme", koju je dao britanski onkolog Sir Rupert Willis. Uz to trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu
da je u pitanju trodimenzionalna tvorevina, koja je autonomna
u odnosu na organizam i koja neprestano raste. Naravno, dopremanje krvi i
hranljivih materija tumoru, zavisi od organizma. Mnoge neoplazme zahtevaju i endokrinu
potporu organizma.
Procesi pretvaranja normalne
ćelije u malignu su raznovrsni i podrazumevaju niz složenih biohemijskih
procesa na molekularnom nivou, ali i na submolekularnom nivou. Dakle, kancer nastaje kad se normalna ćelija trasformiše u
malignu ćeliju.
Uzroci maligne transformacije
mogu biti hemijski, biološki i fizički.
Hemijski kancerogeni mogu biti
organske i neorganske materije. U njih spadaju materije i jedinjenja koja su
prisutna u čovekovom okruženju, ali i produkti hemijske industrije, kao i
proizvodi metabolizma same ćelije.
Fizički kancerogeni su
najčešćee jonizujući zraci i elektromagnetna zračenja, koja
oštećuju kontrolne mehanizme same ćelije i podstiču aktivaciju
onkogena, gena sposobnih da indukuju malignu transformaciju.
Biološki kancerogeni aktiviraju
određene delove gena, koji su bili neaktivni (protoonkogeni), a koji
prelaze u onkogene – gene koji indukuju malignu transformaciju.
U nastanku kancera tj.
kancerogenezi, presudno je više faktora, dakle radi se o multifaktorskim obolenjima. Postoje studije koje
ističu individualne razlike, uglavnom zasnovane na genetskoj osnovi.
Godine starosti, takođe su značajan faktor, pošto se određene
maligne bolesti javljaju uglavnom u određenom životnom uzrastu, a u
globalu češće kod straijih.
TUMORI
Tumori ili trodimenzionalne
izrasline, dele se na benigne tumore, tumore in situ i maligne tumore.
Benigni tumori mogu da se javee u svakom
tkivu i oni imaju lokalni rast. Benigni tumori izazivaju oštećenja okolnih
tkiva opstrukcijom ili kompresijom. Benigni tumori se ne diseminuju na udaljena
mesta, znači ne daju metastaze. Kod benignih tumora, u pitanju je tkivna
atipija. Benigni tumori mogu da budu "maligni" po svojoj
lokalozaciji, što znači da rastom vrše kompresiju ili opstrukciju vitalnih
organa sa kojima su u odnosu.
Tumori
in situ tj.
tumori "na mestu lokalizacije", najčešće nastaju u epitelu
i malih su dimenzija. Ćelije, koje su po morfologiji odgovarajuće
kancerskim, dakle malignim, ostaju u epitelu i ne vrše invaziju lokalnih
struktura. Tumori in situ tj. na mestu lokalizacije nastanka procesa, smatraju
se početnom fazom nastanka malignog tumora.
Maligni tumor, kao trodimenzionalna promena,
koju karakteriše ćelijska atipija, vrši lokalnu invaziju i destrukciju. Za
rast i ishranu ćelija malignog tumora, potrebna je adekvatna vaskularna
mreža. Izvesne ćelije tumora sekretuju određene faktore stimulacije
angiogeneze tj. rasta krvnih sudova. Postoji disproporcija u brzini rasta
tumorskih ćelija i vaskularizaciji tumora. Novoformirani krvni sudovi
funkcionalno su nedovoljni, a ni kvalitativno ne zadovoljavaju potrebe, te se
lako razaraju. Grupe ćelija ovim krvnim sudovima dospevaju do lokalnih
organa. Implantiranjem ovih grupa ćelija nastaju sekundrani tumori tj. metastaze. Grupe ćelija se mogu širiti i
limfnim putem i direktnim kontaktom. Maligni tumori mogu da nastanu u s v i m
tkivima. Moguće je da i benigni tumori progrediraju do malignih,
što je inače retko.
U samom procesu kancerogeneze,
prema teoriji koju je još 1986. godine predložio Knudson, potrebne su dve
nezavisne mutacije u istoj ćeliji pree nastanka tumora. Kao prva mutacija,
uzima se u obzir genetska dispozicija.
